ZEMLJA SE OTVORILA, PROPADA CEO GRAD! Na Siciliji proglašeno VANREDNO STANJE: Novi snimci klizišta, pogledajte kako zgrade vise na ivici ponora! (VIDEO)
Katastrofalna oluja koja je poslednjih dana pogodila južnu Italiju izazvala je veliku materijalnu štetu, a najgore posledice zabeležene su na Siciliji.
U gradu Nišemi, deo litice dugačak oko četiri kilometra se urušio, a klizište je odnelo zemljište ispod stambenih zgrada i primoralo vlasti da hitno evakuišu više od hiljadu stanovnika.
Iako snimci iz vazduha pokazuju duboke pukotine u terenu i zgrade na samoj ivici ponora, do sada nije bilo prijavljenih smrtnih slučajeva ili povređenih.
Italijanska vlada je proglasila vanredno stanje za pogođene južne regione i obezbedila je prvih 100 miliona evra za hitne mere.
Regionalni predsednik Sicilije, Renato Skifani, procenio je da bi ukupna šteta na ostrvu mogla da pređe 1,4 milijarde evra, s obzirom na veliku štetu na putevima i stambenim zgradama, piše Korijere dela Sera.
Stručnjaci upozoravaju da teren u Nišemiju ostaje nestabilan i da bi nove obilne padavine mogle ponovo aktivirati klizište i ugroziti istorijski centar grada.
Geološki nestabilno područje
Područje Nišemija se vekovima smatra geološki nestabilnim. Istorijski zapisi potvrđuju da je grad izgrađen na glinovitim brdima iznad Džele, koja su više puta dovodila do klizišta.
Knjiga arheologa i prirodnjaka Saverija Landoline Nave iz 1792. godine opisuje veliko klizište u martu 1790. godine, koje je trajalo osam dana i značajno promenilo konfiguraciju terena, ali je završeno bez većih žrtava.
Novo veliko klizište pogodilo je Nišemi 12. oktobra 1997. godine.
Stanovnici okruga Sante Kroči i Santa Marija prijavili su da zidovi pucaju i da se pukotine u zgradama brzo šire zbog zemljišta zasićenog vodom.
Delovi naselja postepeno su se urušavali u stepenastim segmentima. Prema izveštajima agencije Ansa, oko hiljadu stanovnika je evakuisano i prijavljena je velika materijalna šteta, takođe bez žrtava.
U to vreme, procene sicilijanske civilne zaštite ukazivale su na neadekvatno odvođenje kišnice i otpadnih voda i izgradnju naselja na nepogodnom terenu kao ključne faktore rizika.
Kao neophodne mere pomenuti su preseljenje stanovnika iz najranjivijih područja i izgradnja efikasnog sistema za odvodnjavanje. Nakon završetka vanrednog stanja, izvršene su samo ograničene infrastrukturne intervencije, pre svega manji radovi na odvodnjavanju potoka Benefizio.
Problemi u drugim delovima zemlje, Italija ima najveći broj klizišta u Evropi
Slični obrasci klizišta i poplava beleže se u više italijanskih regiona, uključujući Pijemont, Emiliju-Romanju i jug zemlje.
Sećanje na ovakve katastrofe brzo nestaje van najteže pogođenih područja, što doprinosi ponavljanju problema.
Italija ima najveći broj klizišta u Evropi, a pravosnažnih presuda protiv odgovornih za ove događaje je relativno malo.
Studija „Društvena klizišta i rizik od poplava u Italiji“ pokazuje da je broj teških klizišta porastao sa 162 u drugoj polovini 19. veka na 509 u prvoj polovini 20. veka, a između 1950. i 2008. zabeleženo je 2.204 slučaja.
Grad Sarno ilustruje ovaj trend: od 1841. do 1939. godine zabeleženo je pet klizišta, dok je od 1945. do 1998. godine bilo 36, uključujući katastrofu 1998. godine.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr)